Obilježja savremenih međunarodnih odnosa 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19

САДРЖАЈ:
I дио
УВОД
Основне карактеристике савремених међуна. односа .................................... 2
II дио
OБИЉЕЖЈА САВРЕМЕНИХ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
1. Доминација САД као једне супер силе у обиљежјима савремених међународних односа
....................................
3 2. Глобалне промјене и глобализација .................................... 5 2.1. Глобализација у ужем и ширем смислу .................................... 5 2.2. Регионално, политичко и економско повезивање држава као једно од обиљежја савремених међу. односа
....................................
6 2.3. Објекти глобализације .................................... 7 3. Изазови, ризици и пријетње као обиљежја савремених међународних односа
....................................
8 4.
5.
6.
6.1. Нове геополитичке тенденције обиљежја савремених међународних односа
Економске санкције као облик обиљежја савремених међународних односа
Обиљежја савремених међународно војно-политичких односа
Основни приступи процеса стварања новог свјетског поретка – савремени међународни односи
....................................
....................................
....................................
....................................
14
15
16
17
III дио ЗАКЉУЧАК .................................... 18 IV дио ЛИТЕРАТУРА .................................... 19
I УВОД
Крај протеклог миленијума обиљежен је распадом Варшавског уговора и СССР-а, а таква нагла и неочекивана промјена преобразила је геополитичку позорницу свијета, посебно Европе коју обиљежавају снажни интеграциони процеси углавном диктирани из центара моћи, од најразвијенијих земаља.
Савремени међународни односи и нови безбједносни амбијент омогућили су глобално повезивање свијета и узрочно посљедичну повезаност субјеката међународне заједнице што за посљедицу има нове погледе на питања безбједности. Упоредо са тим Европа развија свој сопствени безбједносни идентитет и иде ка циљу стварања зоне мира и безбједности на читавој зони континента.
Нови амбијент у коме се налазе земље Европе условио је да велике земље и организације виде свој напредак у даљој експанзији, односно проширењу, али и да инцијативе за интеграције, у разним областима међународих односа, крећу и од мање развијених земаља чији је интерес да се кроз заједнички напор приближе најразвијенијим. Кроз интеграције мале и слабије развијене земље настоје обезбједити лакши излазак из кризе и остварити реалније претпоставке за напредак избјегавајући и умањујући ризике и пријетње њиховој безбједности, како од стране јачих земаља тако од свих осталих савремених опасности.
Опште стање у свијету се одсликава кроз билатералне и мултилатералне односе међу државама, савезима, међшународним организацијама или регионалним удружењима, а бројност и разноврсност, интезитет и квалитет веза чине ниво односа међу тим међународним субјектима. Ниво међународних односа се кроз историју цијенио кроз политичке и војне односе одређених држава или савеза, јер се сматрало да су сви односи њихова посљедица. Законитости нашег времена јесу: повезивање, прожимање па и обједињавање свијета упркос његовој материјалној, духовној па и егзистенцијалној разноврсности и разноликости. Тај процес повезивања и обједињавања савремених друштава и нација у свјетско друђтво на Земљи данас се именује општим термином глобализација. Она би требала да означава стварање на нашој планети заједничког економског и политичког простора, који је истовремено препун противрјечности.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]